«

»

Nov 01

EK: Kancelarija zaštitnika građana efikasna i pristupačnija

 

 Evropska komisija (EK) je 10. oktobra 2012. objavila godišnji izveštaj o napretku u kojem su opisani napori zemalja kanididata za članstvo u EU i zemlja potencijalnih kandidata koji su učinjeni u proteklih dvanaest meseci radi približavanja evropskim političkim i institucionalnim standardima. Nakon što je prošlogodišnji izveštaj pohvalio Srbiju, ovogodišnji je osrednje ocenio rezultate o napretku naše zemlje. Pozitivni ton izveštaja iz 2011. se može razumeti kao pokušaj Evropske komisije da objasni razloge zbog kojih je Srbiju predložila za zemlju kandidata za članstvo. Izveštaj se odnosi i na instituciju Ombudsmana u Srbiji. Ukupno gledano Komisija je srpskom Ombudsmanu dala dobru ocenu.

Izveštaj iz 2011. godine utvrđuje da su građani Srbije pokazivali sve veće interesovanje i poverenje u Ombudsmana.  Od uvođenja ove institucije je broj žalbi stalno rastao. Komisija je u januaru 2011. pohvalila da je oko 80% svih datih preporuka sprovedeno. Osim toga nadzor nad radom ove institucije je sve efektivnije sprovođen.

U februaru 2011. su po prvi put ustanovljena obavezujuća pravila u vezi sa saradnjom skupštine i nezavisnih regulatornih tela. Ova pravila se tiču i institucije Ombudsmana. Ona predviđaju i izjašnjavanje parlamenta o godišnjem izveštaju koji se odnosi na Ombudsmana. O godišnjem izveštaju iz 2010. parlament se izjasnio jula 2011. godine. Izveštaj iz 2011. kritikuje srpski parlament zbog toga što je isuviše malo pažnje poklanjao predlozima zakona koji su dolazili od nezavisnih regulatornih tela.

U izveštaju o napretku Srbije za 2012. se, između ostalog, ističe da su Zaštitnik građana i Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja ukazali na potencijalne probleme uvođenja tužilačkog sistema istrage novim Zakonikom o krivičnom postupku. Oni su postavili pitanje proceduralnih garancija u ovakvom sistemu, posebno pitanje mogućnosti siromašnijih optuženih da finansiraju dobru odbranu.

Iako je izveštaj o napretku Srbije iz 2012. ukupno kritičniji od prošlogodišnjeg, sud o Ombudsmanu je pretežno pozitivan. Ombudsman radi efektivnije i pospešen je pristup ovoj instituciji. Pri tom je od početka godine dobio i nove zadatke. U delu o građanskim i političkim pravima ističe se da je u okviru Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture Zaštitnik građana vršio nadzor u zatvorima, psihijatrijskim ustanovama, centrima za socijalno staranje i policijskim stanicama kojom prilikom je uočio da ne postoje adekvatne pravne mere zaštite prilikom prijema i nege ljudi sa mentalnim smetnjama koji su protiv svoje volje smešteni u psihijatrijske insitucije ili institucije za socijalno staranje. Uočeno je da Zaštitnik građana poziva na značajno jačanje sistema unutrašnje kontrole policije u smislu osoblja i obuke kao i poboljšanje odgovora na optužbe za zloupotrebe. Prenaseljenost zatvorskog sistema, loši životni uslovi u pritvoru, nezadovoljavajuća zdravstvena zaštita i nedostatak odgovarajućih i specifičnih programa postupanja i dalje izazivaju zabrinutost, izdvaja EK u vezi sa nalazima Zaštitnika građana.

Takođe, kako se primećuje, u proteklih dvanaest meseci je Ombudsman dao brojne preporuke za promenu zakona i procedura. Tako je preoporučio da se u četiri opštine u kojima se govori bošnjački taj jezik uvede u službenu upotrebu. U godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2011. godinu naglašeni su nerešeni problemi u regulisanju veronauke i statusu nastavnika veronauke, a posebno u vezi sa islamskom veroispovešću. Neki mediji nastavili su sa širenjem negativnih komentara i govora mržnje usmerenih protiv manjih crkava. Takođe je srpska Vlada potpisala memorandum o razumevanju sa Ombudsmanom i UNHCR-om u cilju olakšavanja registracije i davanja podrške pravno nevidljivim licima.

Kancelarija zaštitnika građana je, kako primećuje EK, nastavila da bude efikasna i postala je pristupačnija. Mandat državnog Zaštitnika građana obnovila je Skupština u avgustu 2012. godine. Broj žalbi građana se povećao. Najveći broj prijavljenih povreda prava odnosi se na izvršnu i upravnu vlast. Još uvek nisu usvojene izmene Zakona o Zaštitniku građana koje bi trebalo da povećaju nezavisnost ove institucije. Preporuke Zaštitnika građana ne poštuju se dovoljno, zaključuje Evropska komisija.

by Carsten Fiedler& Slavko Arsović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>