Izmene i dopune Zakona i Zaštitniku građana – pojedina rešenja

 Za sedam godina primene odredaba Zakona o zaštitniku građana potreba za izmenama ovog Zakona postala je očigledna. One treba da obuhvate promene već postojećih rešenja, ali i da urede određena pitanja po prvi put. Ovo se naročito tiče slučajeva u kojima Zaštitnik građana obustavlja postupak kontrole, uspostavljanja posebnih mera zaštite za podnosioca pritužbe, razmatranja pritužbi u organu uprave vlasti i izveštavanja o njima, kao i propisivanja kaznenih odredbi za neizvršavanje obaveza propisanih ovim zakonom. Ovaj Zakon je menjan 2007. godine, ali te izmene nisu bile zasnovane na iskustvima koja su stečena primenom Zakona s obzirom na to da su usvojene pre izbora Zaštitnika građana.

Pojedini predlozi:

• Rešenje da odluka o tome da li će se postupak nastaviti ili ne, zavisi od volje podnosioca pritužbe čak i kada je očigledno da je otklonjen propust zbog koga je postupak pokrenut pokazalo se kao necelishodno u praksi.

Predloženo rešenje omogućuje Zaštitniku građana da na veoma efikasan način, u zavisnosti od konkretnog slučaja,  okonča postupak kontrole ili ga nastavi ukoliko smatra da se radi o značajnom propustu, te je potrebno utvrditi odgovornost za načinjeni propust ili dati dopunsku preporuku.

• Predlogom su obuhvaćene mere zaštite podnosioca pritužbe, tako što je predviđeno da Zaštitnik građana može:

1. da organu uprave ne otkrije identitet podnosioca pritužbe u naročito opravdanim slučajevima;

2. da organu protiv koga je podneta pritužba preporuči da privremeno ili trajno odustane od mera koje preduzima ili namerava da preduzme prema podnosicu pritužbe;

3. da organu protiv koga je podneta pritužba ili drugom organu uprave preporučiti da preduzme mere potrebne da se, u skladu sa zakonom, zaštite prava i interesi podnosioca pritužbe.

On ovaj način su Zaštitniku građana data konkretnija ovlašćenja u zaštiti podnosioca pritužbe, pri čemu se ne zanemaruje činjenica da akti Zaštitnika građana nemaju formalno-pravno obavezujući karakter i uzima se u obzir pravo svakog organa da preduzme mere koje smatra zakonitim i opravdanim.

• Dosadašnja praksa pokazuje da je vođen veliki broj postupaka kontrole Zaštitnika građana na inicijativu samog Zaštitnika građana, a ne tako što bi građanin podneo pritužbu organu uprave na čiji rad se žali. Razlog ovome je nepostojanje dovoljno efikasnog sistema za razmatranje pritužbi građana. Ovo ne vodi poboljšanju rada organa uprave i istovremeno zahteva veću angažovanost Zaštitnika građana što nije dobro rešenje. Umesto toga, trebalo bi obezbediti takav, celovit, sistem za razmatranje pritužbi građana u okviru kog bi građani imali mogućnost da organ uprave preispita i ispravi svoje propuste, dok bi se Zaštitnik građana pojavljivao kao najviši kontrolni organ. Stoga, Predlog predviđa unošenje odredaba koje se odnose na razmatranje pritužbi u organu uprave tako što propisuje da su organi uprave  dužni  da uspostave efikasan, besplatan i dostupan način za prijem, razmatranje i rešavanje pritužbi građana na svoj rad, imajući u vidu praksu Zaštitnika građana. Osim toga, organ uprave treba da izrađuje godišnji izveštaj o pritužbama na svoj rad i da ga dostavlja Zaštitniku građana, pri čemu je propisano i šta taj izveštaj treba da sadrži. Izričito je naglašeno da se izjavljeni redovni i vanredni pravni lekovi ne smatraju pritužbama. Ujedno ova odredba predstavlja i proširenje i konkretizaciju člana 81. Zakona o državnoj upravi prema kome su organi državne uprave obavezni da svima omoguće prikladan način za podnošenje pritužbi na svoj rad.
• Kako bi se obezbedila nezavisnost Zaštitnika građana jako je važna nezavisnost u odnosu na izvršnu vlast. Ona se zasniva na finansijskoj nezavisnosti i u skladu sa rešenjem iz Predloga ogleda se u tome da Vlada ne može bez saglasnosti Zaštitnika građana obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžetskih sredstava opredeljenih za rad ovog organa.
• Predlog se bavi Opštim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta Stručne službe Zaštitnika građana i detaljnije ga razrađuje, što je promaklo zakonodavcu, a u praksi se pokazalo kao neophodno. Aktom se  utvrđuju radna mesta na kojima rade ovlašćena lica, uslovi za zasnivanje radnog odnosa na tim radnim mestima i ona se dele, u zavisnosti od složenosti poslova, ovlašćenja i odgovornosti, na radna mesta na položaju i izvršilačka radna mesta. Ovo je važno zbog načina rada koji zahteva posebna znanja zaposlenih. Predloženo je i utvrđivanje koeficijenta koji je za 30% veći od koeficijenta drugih državnih službenika razvrstanih u istom zvanju i istom platnom razredu kod drugih državnih organa koji primenjuju Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Razlog ovakvog rešenja jeste složenost i odgovornost lica koja rade u službi Zaštitnika građana. Predlog sadrži odredbu da Zaštitnik građana svojom odlukom uređuje vrste priznanja, uslove i postupak za njihovu dodelu zaposlenima u Stručnoj službi Zaštitnika građana da bi se oni izjednačili sa zaposlenima u drugim državnim organima koji su taksativno navedeni u Uredbi o priznanjima za obavljanje poslova u državnim organima („Službeni glasnik RS”, br. 53/97, 56/97-ispr. i 69/11).
• Praksa je pokazala da su kaznene odredbe koje postoje u drugim pravnim propisima neophodne i u Zakonu o zaštitniku građana, pa Predlog prati logiku tih posotjećih rešenja iz drugih propisa nabrajajući konkretne inkriminisane radnje odgovornih lica i zaposlenih i određujući raspon novčane kazne.

Praksa zemalja koje imaju mnogo više iskustva sa institutom ombudsmana pokazuje da iako pravni akti ombudsmana nisu pravno obavezujući, to ne umanjuje efikasnost saradnje sa organima uprave, a time ni zaštitu ljudskih prava i sloboda. Ipak, domaća praska pokazuje da su nekada organi podvrgnuti postupku kontrole spremni da zloupotrebe neobaveznost pravnih akata ombudsmana izmeđuostalog time što ne izvršavaju propisanu obavezu. Tako se onemogućuje efikasno obavljanje kontrole zakonitosti i pravilnosti rada organa uprave i obešmišljava se postojanje instituta ombudsmana. Iz tog razloga neophodno je propisati sankcije za neizvršenje obaveza predviđenih Zakonom koje su po svojoj pravnoj prirodi i posledicama slične onima koje već postoje u pravnom poretku, što bi doprinelo isunjenju svrhe ovog Zakona.

Iz obrazloženja Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštitniku građana