«

»

Dec 26

Predlog Kodeksa dobre uprave

                                                                                                                                     

 

   Predlog

Odluka

o utvrđivanju

Kodeksa dobre uprave

 

 

Pravilo 1. Kodeks

 

1. Kodeks dobre uprave (u daljem tekstu: Kodeks) je opšti okvir pravilnog administrativnog ponašanja (dobre uprave) za organe javne vlasti i javne službenike,  koji sadrži profesionalne standarde i etička pravila ponašanja za obavljanje službenih poslova i ostvarivanje komunikacije sa građanima.

 

2. Građani, u smislu ovog kodeksa, su sva fizička i pravna lica – bez obzira na državljanstvo i sedište, kao i grupe lica koja ostvaruju komunikaciju sa organima javne vlasti i javnim službenicima.

 

Pravilo 2. Oblast primene

 

1. Pravila ovog kodeksa dužna su da primenjuju izabrana, imenovana i postavljena lica, državni službenici, nameštenici i druga lica (u daljem tekstu: javni službenici) kada obavljaju nadležnosti i poslove državnog organa, drugog organa ili organizacije, preduzeća ili ustanove kojima su poverena javna ovlašćenja (organi javne vlasti).

 

2. Kodeks ne isključuje primenu posebnih pravila koja su uspostavljena ili se mogu uspostaviti za određeni organ javne vlasti ili kategorije javnih službenika.

 

Pravilo 3. Zakonitost

 

1. Organi javne vlasti i javni službenici uvek deluju u okviru i na osnovu ustava, zakona i drugih propisa i primenjuju pravila i postupke propisane važećim propisima.

 

2. Organi javne vlasti i javni službenici posebno vode računa da odluke koje se tiču prava, obaveza ili na zakonu zasnovanih interesa građana imaju osnov u zakonu i da njihov sadržaj bude usklađen sa zakonom.

 

Pravilo 4. Zabrana diskriminacije

 

1. Organi javne vlasti i javni službenici su dužni da u svakoj prilici poštuju princip jednakosti građana pred zakonom, a posebno kada rešavaju o zahtevima građana i donose odluke.  oni postupaju jednako prema svim građanima u istoj pravnoj i faktičkoj situaciji.

 

2. Kada organ javne vlasti ili javni službenik, zbog posebne pravne ili faktičke situacije, postupi prema određenom građaninu drugačije nego što je to uobičajeno, to postupanje obrazlaže objektivnim i relevantnim razlozima konkretnog slučaja.

 

3. Organi javne vlasti i javni službenici naročito ne diskriminišu građane po osnovu pola, rase, boje kože, društvenog porekla, rođenja, genetskih svojstava, jezika, veroispovesti ili verovanja, političkog ili drugog uverenja, državljanstva, pripadnosti narodu ili nacionalnoj manjini, imovnog stanja, rođenja, invaliditeta, starosne dobi, rodnog identiteta i seksualne orijentacije, zdravstvenog stanja, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, fizičkog izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim ili pretpostavljenim ličnim svojstvima.

 

Pravilo 5. Srazmernost i svrsishodnost

 

1. Pri donošenju odluka i vršenju drugih službenih radnji, organi javne vlasti i javni službenik staraju se da mere i radnje koje preduzimaju budu u srazmeri sa ciljem kojem se u postupku teži, kao i da postupak vode svrsishodno, prema cilju zbog koga je pokrenut.

 

2. Organ javne vlasti i javni službenik ne smeju neosnovano, neracionalno i nesrazmerno da ograničavaju prava građana ili da im nameću nepotrebne troškove, koji nisu u razumnoj vezi sa zakonitim ciljem postupka ili radnje koja se preduzima.

 

3. Pri donošenju odluka i vršenju drugih službenih radnji, organi javne vlasti i javni službenici posebno vode računa o srazmeri (proporcionalnosti) između pojedinačnih interesa građana i zakonom utvrđenog javnog interesa.

 

Pravilo 6. Zabrana zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja

 

1. Zabranjena je zloupotreba i korišćenje ovlašćenja radi svrhe koja nije utemeljena u zakonu.

 

2. Javni službenici dužni su da koriste svoja zakonska i pravna ovlašćenja isključivo u svrhe zbog koje su im data.

 

Pravilo 7. Nepristrasnost i samostalnost

 

1. Javni službenici su nepristrasni i samostalni u svom radu. javni službenici dužni su da se uzdržavaju od bilo koje samovoljne ili druge radnje kojom se nanosi šteta građanima ili im se neosnovano daje povlašćeni tretman.

 

2. Javni službenici se nikada ne rukovode ličnim, porodičnim, etničkim ili drugim interesima i ne povinuju se partijskim motivima.

 

3. Javni službenici ne učestvuju u postupcima u kojima se odlučuje o njihovim interesima, interesima njima bliskih lica ili postupcima u kojima imaju ekonomske ili druge interese.

 

Pravilo 8. Objektivnost

 

1. Prilikom donošenja odluka i u vršenju drugih službenih radnji, javni službenici razmatraju i cene sve odlučne činjenice i daju im odgovarajući značaj, a nerelevantne činjenice i okolnosti isključuju.

 

Pravilo 9. Doslednost i poštovanje opravdanih očekivanja

 

1. Javni službenici su dosledni i postupaju saglasno dobroj prethodnoj praksi organa javne vlasti u kojem rade. Ukoliko postoje objektivni i odlučni razlozi za drugačije postupanje u konkretnom slučaju, oni se pismeno obrazlažu.

 

2. Organi javne vlasti i javni službenici poštuju opravdana i razumna očekivanja koja građani imaju, posebno s obzirom na prethodnu praksu organa javne vlasti ili koja su ti ili drugi organi i službenici stvorili. Oni se uzdržavaju od stvaranja nerealnih i netačnih očekivanja kod građana, odnosno preduzimaju sve razumne mere kako takva očekivanja ne bi bila stvorena kod savesnih građana.

 

3. Organi javne vlasti i javni službenici, kada okolnosti nalažu, na pogodan način obaveštavaju građane o toku postupka, načinu na koji se postupak vodi i načinu ostvarivanja njihovih prava i interesa.

 

Pravilo 10. Pravičnost

 

1. Javni službenici su dužni da pri vođenju postupka i vršenju službenih radnji, prilikom donošenja odluka i u komunikaciji sa građanima postupaju pravično i razborito.

 

Pravilo 11. Učtivost

 

1. Javni službenici su uslužni, korektni, ljubazni i pristupačni u komunikaciji sa građanima. Prilikom odgovaranja na dopise, telefonske pozive i elektronsku poštu građana, javni službenici odgovaraju potpuno i nedvosmisleno.

 

2. Ako stvari zbog kojih su se građani obratili organima javne vlasti i javnim službenicima nisu u njihovoj nadležnosti ili delokrugu rada, oni će ih uputiti na nadležni organ, odnosno odgovarajućeg javnog službenika u svom organu.

 

Pravilo 12. Ispravljanje propusta

 

1. U slučaju greške koja se negativno odražava na prava ili interese građana, organi javne vlasti, odnosno javni službenici će se izviniti i posledice greške otkloniti na najbrži mogući način, i građane obavestiti o pravu na odgovarajuće pravno sredstvo i na pritužbu zbog propusta.

 

2. obavezu ispravljanja propusta i otklanjanja posledica u odnosu na građane, kada okolnosti slučaja ukazuju na takvu potrebu ili mogućnost, imaju i drugi organi javne vlasti i javni službenici, iako sami nisu napravili propust.

 

Pravilo 13. Jezik i pismo

 

1. Organ javne vlasti, odnosno javni službenik stara se da građanin koji ne razume jezik i pismo na kojem se vodi postupak bude obavešten i dobije odgovor na jeziku, odnosno pismu koje razume i da mu se tokom postupka obezbedi prevodilac.

 

Pravilo 14. Potvrda prijema i obaveštenje o nadležnom službeniku

 

1. Prijem svakog dopisa (podneska) u organu javne vlasti biće potvrđen građaninu prilikom predaje podneska, a u slučaju upućivanja poštom najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema podneska, sem ukoliko je u tom roku organ u prilici da dostavi meritoran odgovor.

 

2. U potvrdi prijema navodi se, po mogućnosti, ime i broj telefona javnog službenika odgovornog za postupak koji se vodi po podnesku građanina, kao i organizaciona jedinica kojoj taj službenik pripada.

 

3. Ne mora se slati potvrda prijema niti odgovor na obraćanja koja su uvredljiva, učestala preko razumne mere ili besmislena.

 

Pravilo 15. Prosleđivanje i ispravka podnesaka

 

1. Podnesci građana koji su izričito upućeni pogrešnoj organizacionoj jedinici unutar organa javne vlasti biće interno prosleđeni nadležnoj organizacionoj jedinici bez odlaganja.

 

2. Organizaciona jedinica na koju je podnesak bio pogrešno naslovljen, obavestiće građanina o prosleđivanju podneska nadležnoj organizacionoj jedinici i navesti ime i broj telefona javnog službenika ili jedinice kojoj je podnesak prosleđen.

 

3. Javni službenik skreće pažnju građanima na greške ili propuste u podnescima i dokumentaciji i omogućava im da ih isprave i dopune.

 

Pravilo 16. Pravo građanina da bude saslušan i da daje izjave

 

1. U postupcima u kojima se odlučuje o pravima, obavezama ili interesima građana, javni službenik se stara da se prava građana poštuju u svakoj fazi postupka.

 

2. Građani imaju pravo da, u postupku u kojem se odlučuje o njihovim pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima, podnose pisane izjave i, kada je potrebno, budu saslušani i omogućeno im da daju usmena objašnjenja i iznose stavove pre donošenja odluke.

 

Pravilo 17. Razumni rok za donošenje odluka

 

1. Organi javne vlasti i javni službenici se staraju da se odluka po svakom zahtevu ili pritužbi donese u razumnom roku, bez odlaganja, a u svakom slučaju najkasnije u zakonom predviđenom roku. Isto pravilo primenjuje se za odgovore na dopise građana ili odgovore na službene dopise kojima javni službenici od pretpostavljenih traže uputstva u pogledu postupka koji se vodi.

 

2. Ako zbog složenosti postupka, odnosno pitanja koja su pokrenuta, odluku nije moguće doneti u roku od dva meseca, organ javne vlasti odnosno javni službenik će o tome obavezno obavestiti građanina i preduzeti sve što je u njegovoj moći da se odluka donese što pre. U tom slučaju, i ako građanin prihvati razloge i odluči da odmah ne iskoristi raspoloživa pravna sredstva zbog „ćutanja uprave“, odluka će biti doneta i građanin o njoj obavešten u najkraćem mogućem roku.

 

Pravilo 18. Obrazloženje odluke

 

1. Svaka odluka organa javne vlasti koja može negativno uticati na prava, obaveze i na zakonu zasnovane interese građanina, mora sadržati obrazloženje. U obrazloženju se moraju navesti pravni osnov za donošenje odluke, relevantne činjenice i okolnosti i konkretni razlozi zbog kojih je takva odluka doneta.

 

2. Javni službenici uzdržavaju se od donošenja bilo koje odluke bez čvrstog utemeljenja ili individualizovanih razloga za donošenje.

 

3. Ako zbog velikog broja građana na koje se odnosi istovetna odluka nije celishodno doneti pojedinačno obrazložene odluke, može se dati jedno standardizovano, uopšteno obrazloženje za sve.

 

4. Građanima koji to posebno zatraže, mora se dostaviti individualizovana obrazložena odluka.

 

Pravilo 19. Pouka o pravnom sredstvu

 

1. Odluka organa javne vlasti sadrži pouku o pravnom sredstvu koje se protiv nje može iskoristiti. Poukom o pravnom sredstvu građanima se posebno ukazuje na pravnu prirodu sredstva, organ (organe) pred kojim se sredstvo može koristiti i rok za njegovo podnošenje.

 

2. U pouci o pravnom sredstvu građani se posebno upućuju na mogućnost sudskog ispitivanja odluke, odnosno na mogućnost podnošenja pritužbe Zaštitniku građana.

 

Pravilo 20. Dostavljanje odluke

 

1. Odluka koja se tiče prava, obaveza ili interesa građanina dostavlja se građaninu na koga se odnosi u pisanom obliku, u što kraćem roku.

 

2. Organ javne vlasti odnosno javni službenik će se uzdržati od saopštavanja odluke drugim licima pre no što je o njoj obavešten građanin na koga se odluka odnosi.

 

Pravilo 21. Zaštita podataka o ličnosti

 

1. Javni službenik koji obrađuje podatke o ličnosti poštuje sve zakonske propise i važeće standarde u pogledu njihove zaštite.

2.  Javni službenik posebno ne koristi lične podatke u nelegitimne svrhe, ne dostavlja ih neovlašćenim osobama i ne omogućava im uvid u njih, već ga sprečava.

 

Pravilo 22. Pružanje informacija o postupku

 

1. Organi javne vlasti i javni službenici dužni su da građanima, na njihov zahtev, daju informacije o postupku koji se kod njih vodi. U slučaju potrebe, javni službenici će uputiti građane na koji način mogu da izvrše uvid u stanje postupka.

 

2. Organi javne vlasti i javni službenici dužni su da građanima pruže i informacije o pravnim radnjama koje građani treba da preduzmu u cilju ostvarivanja svojih prava i interesa.

 

3. Javni službenik vodi računa da informacije o postupku koje pruža budu jasne i razumljive zainteresovanom građaninu.

 

4. Ako je usmeni zahtev za informacijama previše složen, javni službenik će uputiti građanina da zahtev formuliše pismeno.

 

5. Ukoliko se zahtev u vezi sa postupkom odnosi na pitanja za koje javni službenik nije odgovoran, uputiće građanina na odgovornog službenika i naznačiti njegovo/njeno ime i broj telefona.

 

Pravilo 23.  Pristup informacijama od javnog značaja

 

1. Organ javne vlasti i odgovorni službenik staraju se o poštovanju prava na pristup informacijama od javnog značaja na način koji obezbeđuje najpotpunije i najefikasnije ostvarivanje tog prava, u skladu sa zakonom koji reguliše pristup informacijama od javnog značaja i pravilima koja važe u organu javne vlasti.

 

Pravilo 24. Vođenje odgovarajuće evidencije

 

1. Organi javne vlasti vode uredne evidencije o dolaznoj i odlaznoj pošti, o primljenoj dokumentaciji i o merama koje preduzimaju.

 

Pravilo 25. Pravo pritužbe zbog kršenja Kodeksa

 

1. Građani se zbog povreda ovog Kodeksa mogu pritužbom obratiti rukovodiocu organa javne vlasti i Zaštitniku građana.

 

2. Zaštitnik građana svojim odlukama, stavovima, mišljenjima, preporukama i drugim aktima stvara praksu od značaja za primenu ovog Kodeksa i o njoj obaveštava organe javne vlasti i javnost.

 

Pravilo 26. Praćenje primene kodeksa

 

1. Organi javne vlasti prate i razmatraju primenu Kodeksa. Izveštaje o primeni Kodeksa organi javne vlasti dostavljaju Zaštitniku građana svake parne kalendarske godine, do 31. decembra.

 

2. Izveštaj sadrži statističke podatke o ukupnom broju primljenih pritužbi građana na kršenje Kodeksa, strukturi pritužbi po pravilima utvrđenim Kodeksom, pokrenutim i okončanim postupcima, izrečenim merama za kršenje Kodeksa i druge činjenice i okolnosti za koje organ javne vlasti smatra da su od značaja za praćenje primene kodeksa i unapređenje poštovanja prava građana na dobru upravu.

 

Pravilo 27. Obaveštavanje građana o sadržini Kodeksa i kontrola primene

 

1. Organi javne vlasti staraju se da građani budu obavešteni o pravima koja uživaju u skladu sa Kodeksom.

 

2. Tekst Kodeksa organi javne vlasti postavljaju na svoju internet stranicu, a u štampanom obliku ističu na svojoj oglasnoj tabli i u dovoljnom broju primeraka čine dostupnim građanima na drugim odgovarajućim mestima.

 

3. Zaštitnik građana u saradnji sa ministarstvom nadležnim za državnu upravu i lokalnu samoupravu i drugim zainteresovanim organima i organizacijama distribuira Kodeks organima javne vlasti, javnim službenicima i građanima.

 

4. Kodeks se objavljuje u Službenom glasniku Republike srbije i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

 

 

Obrazloženje

 

Odredbom člana 107. st. 2. Ustava Republike Srbije (”Službeni glasnik RS“, br. 98/2006), Zaštitnik građana je ovlašćen da predlaže zakone, što je detaljnije uređeno odredbom člana 18. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, br. 79/2005 i 54/2007), koja predviđa ovlašćenje Zaštitnika građana da predlaže zakone iz svoje nadležnosti, daje mišljenja o predlozima zakona, drugih propisa i opštih akata i podnosi inicijative za donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.

 

Donošenjem i sprovođenjem Kodeksa dobre uprave želi se unaprediti ostvarivanje i zaštita prava i sloboda građana pred organima javne vlasti i javnim službenicima, odnosno poboljšati rad uprave i približiti ga stvarnim potrebama građana.

 

Kodeks na jednostavan način konkretizuje – u lako čitljiv i razumljiv dokument – postojeći pravni okvir materijalnih i procesnih principa upravnog prava, ustavnih odredbi o zaštiti dostojanstva građana i poštovanju ljudskih prava i sloboda, na način koji je u potpunosti usklađen sa najboljim praksama i standardima država članica Evropske unije, kao i same EU.

 

Kodeksom se konkretizuju i sadržinski osvetljavaju ustavne i zakonske norme koje utvrđuju demokratska načela i pravila rada organa javne vlasti i javnih službenika. Tako se daje osnov za unapređenje rada organa javne vlasti i javnih službenika kada vrše nadležnosti i obavljaju poslove od značaja za ostvarivanje prava i sloboda građana i njihovih na zakonu zasnovanih interesa.

 

Kodeks je od pomoći organima javne vlasti i javnim službenicima jer približava i konkretizuje pravilan način rada sa građanima. s druge strane, Kodeks je izvor razumljivih saznanja za građane o tome kakvo postupanje i ponašanje organa javne vlasti i javnih službenika imaju pravo da očekuju u stvarima koje se tiču njihovih prava, interesa i obaveza. Kodeks je značajan jer na lako razumljiv način sintetizuje pravila sadržana u različitim zakonskim tekstovima i sudskoj praksi sudova, koja su za prosečnog građanina teško pristupačna.

 

Odredbe Kodeksa daju konkretniji osnov i kriterijume za ocenu zakonitosti i pravilnosti postupanja organa javne vlasti i javnih službenika.

 

Zaštitnik građana je u svom redovnom godišnjem izveštaju za 2009. godinu, koji je u skladu sa zakonom podneo Narodnoj skupštini Republike Srbije, ocenio da poštovanje prava građana od strane administracije i njen odnos prema građanima i njihovim pravima nije zadovoljavajući. Organi javne vlasti i javni službenici u Republici Srbiji su u svom radu u velikoj meri okrenuti prema sebi, a ne građanima i njihovim pravima i na zakonu zasnovanim interesima; potrebna ravnoteža pomerena je na stranu administracije kada su u pitanju prava, a građana kada se radi o obavezama. Nije retka pojava da zaposleni u državnim organima, pored odsustva svesti o sadržini pojma  „dobra uprava“, ne poznaju ni osnovne elemente pravnog poretka, niti opšte propise koji uređuju rad organa uprave i službenika, pa ni propise koji regulišu tok postupka koji sprovode. Ono što predstavlja još veći problem je da se takvi zaposleni ne sankcionišu i odstranjuju iz državne službe, te posledice njihovog nepravilnog rada, pored građana koji se sa njima u ostvarivanju svojih prava suočavaju, snose, u vidu javne stigme, i savesni i stručni državni službenici kojih je ipak većina.

 

Zbog toga je kodeks istovremeno i instrument osnaživanja organa javne vlasti i javnih službenika koji rade pravilno.

 

Odredbe Kodeksa usklađene su ne samo sa domaćim pravnim poretkom, već i sa domaćom sudskom praksom, kao i praksom Evropskog suda za ljudska prava u strazburu.

 

Kodeks za neposredan uzor ima Evropski kodeks dobrog administrativnog ponašanja (The European code of good administrative behaviour) koji je, na osnovu posebnog izveštaja Evropskog ombudsmana i na njegovu inicijativu, usvojio Evropski parlament rezolucijom od 6. septembra 2001. godine. Evropski parlament je pozvao Evropskog ombudsmana da svakodnevno primenjuje kodeks, kada ispituje pravilnost rada organa zajednice, a kako bi se osnažilo pravo građana na dobru upravu. pravo na dobru upravu ugrađeno je u član 41. povelje EU o osnovnim pravima, koja je Lisabonskim sporazumom iz 2009. godine stekla svojstvo pravno obavezujućeg dokumenta.

 

Član 25. stav 5. Zakona o Zaštitniku građana propisuje da Zaštitnik građana može pokrenuti postupak „i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritužbe, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih u organima uprave.“ Upravo ta odredba je osnov za pokretanje najvećeg broja postupaka kontrole pravilnosti i zakonitosti rada od strane Zaštitnika građana, i to ne samo u republici Srbiji, već, slično, i u drugim državama gde postoji institucija ombudsmana. To iz razloga što ombudsman kao institucija po prirodi nije „nadsudski“ organ vlasti, već se uspostavlja da bi građane sačuvao od potrebe da svoja prava ostvaruju u skupim, dugotrajnim i formalizovanim sudskim postupcima, kada se na neformalniji i efikasniji način od strane državnog organa može oceniti da li su im prava prekršena zbog nesavesnog, nepravilnog ili nezakonitog rada organa javne vlasti; neusklađenih procedura; neujednačene prakse, odnosno diskriminacije, i drugih „mana“ organa uprave.

 

Sprovođenje Kodeksa dobre uprave ne iziskuje posebna finansijska sredstva.

 

Na osnovu navedenih suštinskih razloga, te ustavnih i zakonskih ovlašćenja, Zaštitnik građana podnosi Narodnoj skupštini inicijativu za donošenje odluke o utvrđivanju kodeksa dobre uprave.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>