«

»

Sep 05

Preporuka Gradskoj upravi grada Beograda

На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“ бр. 98/06) и чланова 1. став 1. и 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“ бр. 79/05 и 54/07) у поступку контроле законитости и правилности рада Општинске управе Градске општине Вождовац и Секретаријата за послове легализације објеката Градске управе Града Београда, по притужби Н. и З. К., из Београда, Заштитник грађана

У Т В Р Ђ У Ј Е

 Општинска управа Градске општине Вождовац имала је обавезу да, почев од настанка извршности управних аката па до ступања на снагу новог Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 – испр., 64/2010 – одлука УС и 24/2011) спроведе сопствено решење и закључак о дозволи извршења решења о рушењу број 354-484/98 од 2. септембра, односно 11. септембра 1998. године.

Општинска управа Градске општине Вождовац имала је нарочиту обавезу да у року од шест месеци од правоснажности Пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру донету 25. новембра 2008. године у предмету К. против Србије, по истој у потпуности поступи и спроведе извршење наведених одлука.

 Непоступањем по сопственим правоснажним и коначним одлукама, за чије спровођење пре ступања на снагу новог Закона о планирању и изградњи, није било законских нити фактичких сметњи, Општинска управа Градске општине Вождовац повредила је право притужилаца на мирно уживање својине.

 Секретаријат за послове легализације објеката Градске управе Града Београда пропустило је да на благовремен и ефикасан начин реши о поднетим захтевима за легализацију, број 351.21-50695/2010 и 351.21-69026/2010, а чије окончање условљава спровођење извршног решења о рушењу.

На основу утврђених недостатака у раду органа, Заштитник грађана упућује Општинској управи Градске општине Вождовац и Секретаријату за послове легализације објеката Градске управе Града Београда следеће:

 П Р Е П О Р У К Е

I

 Секретаријат за послове легализације објеката Градске управе Града Београда предузеће све неопходне мере, како би се поступци у предметима број 351.21-50695/2010 и 351.21-69026/2010, односно јединственом предмету број XXXI-06 број 351.21-50695/2010, окончали у најкраћем могућем року, старајући се да убудуће у свом раду хитно и приоритетно решава поступке легализације објеката у којима постоји извршно решење о рушењу. 

II

Општинска управа Градске општине Вождовац ће у случају правоснажног одбијања захтева за легализацију у предметима број 351.21-50695/2010 и 351.21-69026/2010, одмах предузети све неопходне мере из своје надлежности, у циљу спровођења решења и закључка о дозволи извршења решења о рушењу број 354-484/98 од 2. септембра, односно 11. септембра 1998. године, а тиме и извршење пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру донете у овој ствари.

 III

 Општинска управа Градске општине Вождовац ће се у свом будућем раду старати за благовремено и ефикасно спровођење, односно обезбеђивање спровођења одлука сопствених органа, а нарочито спровођење свих поступака рушења и уклањања бесправно изграђених објеката на једнак начин у истим чињеничним и правним ситуацијама.

 

Секретаријат за послове легализације објеката Градске управе Града Београда и Општинска управа Градске општине Вождовац обавестиће Заштитника грађана, у року од 60 дана од дана пријема ове препоруке, о поступању по њој.

 

Разлози:

 Заштитнику грађана су се обратили Н. и З. К., из Београда, преко пуномоћника – адвоката …, притужбом која се односи на непоступање Општинске управе Градске општине Вождовац по правоснажним и коначним решењима Грађевинске инспекције Општине Вождовац од септембра месеца 1998. године, којима је инвеститору наложено да у року од три дана поруши онај део конструкције који је подигнут супротно грађевинској дозволи.

Притужиоци су посебно навели да су се због неспровођења ових решења и повреде права на несметано уживање имовине обратили и Европском суду за људска права у Стразбуру, који је 25. новембра 2008. године донео пресуду у њихову корист и обавезао Републику Србију да обезбеди извршење предметних одлука Општине Вождовац. Међутим, и поред Пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру, Општинска управа Градске општине Вождовац није спровела сопствене одлуке.

Поступајући по овој притужби, Заштитник грађана је актом дел. бр. 6950 од 7. априла 2011. године покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Општинске управе Градске општине Вождовац и затражио од органа да се изјасни да ли је у међувремену окончан поступак легализације који је инвеститор покренуо још у мају месецу 2003. године, као и о свим осталим околностима конкретног случаја.

Градска општина Вождовац је актом број Н – 215/11 од 14. априла 2011. године и приложеним дописом Одељења за комунално-грађевинске и стамбене послове Градске општине Вождовац, обавестила Заштитника грађана да је предмет П. М., IV – бр. 351-1290/09 прослеђен са свим списима Градском секретаријату за легализацију 16. јуна 2010. године.

Имајући у виду да Заштитнику грађана нису предочене све околности конкретног случаја, додатним изјашњењем од органа су затражене информације на основу којих разлога није поступљено по Пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру пре ступања на снагу новог Закона о планирању и изградњи.

Управа Градске општине Вождовац је атом број Н-215/11 од 9. септембра 2011. године обавестила овај орган да није у могућности да образложи шта се све дешавало у предметима везани за овај случај, с обзиром на то да су предмети прослеђени Градској управи, али су у прилогу достављени дописи који се односе на овај предмет, а који су прослеђени другим државним органима.  Увидом у приложени допис Општинске управе Градске општине Вождовац број Н-173/09 који је 15. јуна 2009. године упућен Министарству за људска и мањинска права, у вези спровођења предметне пресуде Европског суда, истакнуто је да је разлог за неизвршење одлука у поступку инспекцијског надзора, почев од 2003. године, обавезност одредаба Закона о планирању и изградњи, односно поднети захтеви за легализацију објеката, услед чега орган није могао да их претходно спроведе. Уједно, истакнуто је да ће пресуда бити извршена у најкраћем могућем року када се буду стекли законски услови, имајући у виду да би извршењем појединачног правног акта у овом тренутку, а које је у супротности са позивитним законским прописима, могле наступити озбиљне последице и ненадокнадива штета.

У међувремену, Заштитник грађана је актом дел. број 17416 од 2. септембра 2011. године покренуо и поступак контроле правилности и законитости рада Секретаријата за послове легализације објеката Градске управе Града Београда, а имајући у виду да поступак решавања по захтеву за легализацију у овом предмету још увек није правоснажно окончан, иако је предмет прослеђен Градском секретаријату за легализацију још 16. јуна 2010. године.

Актом Секретаријата за послове легализације објеката Градске управе Града Београда XXXI-06 број 351.21-50695/2010 од 14. новембра 2011. године, Заштитник грађана је обавештен да је М. П. поднео два захтева за легализацију, те да је тај орган, ради ефикаснијег вођења ове управне ствари, Закључком од 8. новембра 2011. године одредио спајање предмета у поступцима по захтевима М. П. Истакнуто је да ће након правоснажности тог акта, Секретаријат предузети даље радње у циљу решавања ове управне ствари.

Секретаријат за послове легализације објеката Градске управе Града Београда је својим актом XXXI-06 број 351.21-50695/2011 од 10. јануара 2012. године, који је Заштитник грађана примио 2. фебруара 2012. године, такође обавестио овај орган да Секретаријат за послове легализације сматра да је извршење решења о рушењу претходно питање у односу на управни поступак који се пред њим води, те да извршење Пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру није у надлежности овог Секретаријата.

Одредбом члана 58. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) гарантује се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. При томе, право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.

Одредбама члана 160. Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 47/2003, 34/2006 и 39/2009 – одлука УС), који је важио до 11. септембра 2009. године, било је прописано да је власник објекта изграђеног, односно реконструисаног без грађевинске дозволе дужан да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона пријави општинској, односно градској управи објекат чије је грађење, односно реконструкција завршена без грађевинске дозволе. По истеку овог рока, општинска, односно градска управа, у року који не може бити дужи од 60 дана обавештава власника, односно инвеститора објекта о условима за издавање одобрења за изградњу, односно о документацији коју је дужан да приложи уз захтев.

Сходно овом закону, рок за пријаву објекта без грађевинске дозволе је првобитно трајао од 13. маја 2003. године до 13. новембра 2003. године, да би каснијим изменама закона, дат нови рок за пријаву објекта без грађевинске дозволе који је трајао од 26. априла 2006. године до 26. октобра 2006. године.

Доношењем новог Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 – испр. и 64/2010 – одлука УС), који је ступио на снагу 11. септембра 2009. године дат је нови рок за легализацију објеката који је трајао до 11. марта 2010. године. Истовремено, одредбом члана 197. закона прописано је да се рушење објекта изграђених без грађевинске дозволе до дана његовог ступања на снагу, неће извршавати, нити ће се за те објекте доносити ново решење о рушењу до правоснажно окончаног поступка легализације.

Пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету К. против Србије, која је донета 25. новембра 2008. године, утврђено је да је у предмету подносилаца притужбе дошло до повреде члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, односно повреде права на неометано уживање своје имовине, с обзиром да нису спроведене правоснажне и извршне одлуке Општине Вождовац у вези рушења објекта без грађевинске дозволе. Истовремено, овом пресудом је Република Србија обавезана да, одговарајућим средствима, у року од шест месеци од датума када пресуда постане правоснажна, обезбеди извршење одлука од 2. септембра 1998. године, односно 11. септембра 1998. године које је донела општина Вождовац. Пресуда је постала правоснажна 25. фебруара 2009. године, а рок за њено поступање је истекао 25. августа 2009. године.

Одредбом члана 267. став 1. Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/2001 и „Сл. гласник РС“, бр. 30/2010) предвиђено је да административно извршење спроводи орган који је ствар решавао у првом степену, ако посебним прописом није друкчије одређено. Одредбом члана 269. став 1. закона прописано је да се административно извршење, које спроводи орган који је управну ствар решавао у првом степену, спроводи на основу решења које је постало извршно, и закључка о дозволи извршења, док су одредбом члана 271. овог закона предвиђени случајеви у којима ће се административно извршење обуставити, односно одложити.

Сагледавајући наведене прописе и податке до којих се дошло током спроведеног поступка контроле правилности и законитости рада Општинске управе Градске Општине Вождовац, утврђено је да орган без оправданог разлога није спровео административно извршење сопствених одлука ни након више од десет година од њихове извршности, а пре ступања на снагу Закона о планирању и изградњи 11. септембра 2009. године. Истовремено, орган је пропустио и да, по изричитом позивима Заступника Републике Србије пред Европским судом за људска управа у Стразбуру, поступи по правоснажној Пресуди Европског суда, у року од шест месеци од правоснажности пресуде и спроведе своје управне акте, за шта није постојала изричита законска сметња према тада важећим законским прописима.

Међутим, ступањем на снагу новог Закона о планирању и изградњи, не само што је дат нови рок за подношење захтева за легализацију објекта који су изграђени без грађевинске дозволе, већ је уведена и изричита законска одредба да се рушење објекта изграђених без грађевинске дозволе до дана његовог ступања на снагу, неће извршавати, нити ће се за те објекте доносити ново решење о рушењу до правоснажно окончаног поступка легализације.

Такође, ни Градски Секретаријат за легализацију објеката није благовремено предузимао мере у циљу решавања поднетих захтева за легализацију а који управо условљавају спровођење извршног решења у овој ствари, већ је тек након 17 месеци од прослеђивања списа предмета и након обраћања Заштитника грађана, предузело процесне радње у поступку. У том погледу, важно је напоменути и став Уставног суда Републике Србије да поступци легализације објеката у којима постоји извршно решење о рушењу морају бити хитно и приоритетно решавани. (Одлука Уставног суда, Уж број 192/2007 од 12. маја 2011. године, објављена у Сл. гласнику РС, бр. 51/2011 од 13. јула 2011. године).

Имајући у виду поменуту одредбу важећег Закона о планирању и изградњи, као и да у овом предмету постоји захтев за легализацију о којем још увек није правоснажно одлучено, Заштитник грађана нема овлашћења да Општинској управи Градске општине Вождовац препоручи спровођење решења и закључка о рушењу, док се о захтеву за легализацију правоснажно не одлучи, иако су решење и закључак о рушењу, као и предметна пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру донети пре ступања на снагу новог Закона о планирању и изградњи.

Међутим, неблаговремено и неефикасно поступање органа у овој ствари од самог њеног почетка, накнадно праћено и честим изменама закона, проузроковало је у овом тренутку правну немогућност административног извршења донетих управних аката, које је услед дугог трајања поступка постало и предмет одлучивања Европског суда за људска права у Стразбуру. С тим у вези, неопходно је ове последице што пре отклонити, тако што ће се створити услови да се што пре правоснажно реши поднети захтев за легализацију, а потом, у зависности од исхода поступка, спроведе решење и закључак о рушењу.

У том погледу, од велике је важности да надлежни органи предузму мере како би се овакви пропусти спречили у будућности, тако што ће ефикасно и благовремено поступати у свим предметима рушења и уклањања објеката који су изграђени без грађевинске дозволе, и то увек на једнак и јединствен начин.

На основу свих утврђених чињеница и околности, Заштитник грађана је утврдио пропуст у правилности и законитости рада наведених органа на штету остваривања права грађана и, сагласно члану 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана, упутио органима управе препоруке ради превазилажења настале ситуације у што краћем року, као и у циљу унапређења рада органа управе и спречавања сличних пропуста у будућности.

 

 

ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА
                    Милош Јанковић

 

 

 

Доставити:

– Општинској управи Градске општине Вождовац;

– Секретаријату за послове легализације објеката Градске управе Града Београда;

– Заступнику РС пред Европским судом за људска права у Стразбуру, ради информације;

– подносиоцима притужбе

 

Preuzmite Odgovor GO Voždovac

Preuzmite Odgovor Gradske uprave Grada Beograda

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>