«

»

Oct 14

Preporuka Ministarstvu odbrane

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006) и чланова 1. став 1. и 31. став 1. и 2. Закона о Заштитнику грађана („Службени гласник РС“, бр. 79/2005 и 54/2007), у поступку утврђивања законитости и правилности рада Министарства одбране РС, покренутом по притужби М. М. из Вршца, ул. …, Заштитник грађана

У Т В Р Ђ У Ј Е

 

Министарство одбране РС учинило је пропуст у раду јер није поступило у складу са правноснажном пресудом Општинског суда у Лебану П. бр. … од … 2008. године.

 

Министарство одбране РС учинило је пропуст у раду због тога што је у правном леку упућеном извршном суду навело неистините чињенице, тј. да је покренут поступак за утврђивање општег интереса и подношење предлога за експропријацију земљишта притужиоца М…, на основу чега је предложило да суд не спроведе извршне радње.

 

На основу утврђених недостатака у раду, Заштитник грађана упућује Министарству следећу

 

 

П Р Е П О Р У К У

 

Министарство одбране РС ће без одлагања поступити у складу са правноснажном пресудом Општинског суда у Лебану П. бр. … од … 2008. године.

 

Министарство одбране РС ће у свом будућем раду, као странка у поступцима пред судовима и другим државним органима, савесно користити процесна права која су предвиђена важећим прописима, поштовати судске одлуке и добровољно испуњавати утврђене обавезе, чиме грађане неће доводити у ситуацију да пред надлежним органима покрећу поступке принудног извршења против Републике Србије.

 

Министарство одбране РС ће покренути поступак за утврђивање одговорности запосленог који је непосредно одговоран за изношење неистинитих чињеница у поднеску Пар.бр. … од … 2010. године упућеном Основном суду у Лесковцу, Судској јединици у Лебану.

 


 

Р а з л о з и:

 

Заштитнику грађана притужбом се 11. 03. 2011 године обратио М. М. из Вршца, изражавајући незадовољство поступањем Министарства одбране РС које му, према наводима притужбе, у последњих десет година ускраћује право на имовину, односно онемогућава га да уђе у посед својих непокретности на територији Општине Лебане које су заузете од стране Војске 2001. године.  Притужилац је навео да је пресудом Општинског суда у Лебану П. бр. … од … 2008. године Република Србија обавезана да му врати у посед одређене, диспозитивом ближе набројане непокретности, као и да уклони све подигнуте и постављене објекте и доведе непокретности у првобитно стање, под претњом принудног извршења. Наведена пресуда потврђена је пресудом Апелационог суда у Нишу Гж. бр. … од … 2010. године, чиме је постала правноснажна. Како у остављеном року Министарство одбране није поступило у складу са диспозитивом пресуде, притужилац је био принуђен да пред Основним судом у Лесковцу, Судском јединицом у Лебану покрене извршни поступак. Његов предлог за извршење усвојен је решењем о извршењу II 19 И. бр. … од … 2010. године. Након усвајања решења о извршењу, Министарство одбране РС, Секретаријат министарства, Дирекција за имовинскоправне послове, Одељење у Нишу поднело је 28. 12. 2010. године извршном суду приговор против решења о извршењу, актом Пар. бр. … од … 2010. године, у коме је, између осталог, наведено да је покренут поступак за утврђивање општег интереса и подношење предлога за експропријацију земљишта које је у својини притужиоца, због чега се суду предлаже да не спроводи извршне радње одређене решењем о извршењу, тј. да решење укине или да обустави извршење, „јер нема сврхе спроводити га из разлога што ће у поступку експропријације поверилац бити адекватно исплаћен“. Притужилац М. је оспорио наводе Министарства да је покренут поступак за утврђивање општег интереса и подношење предлога за експропријацију земљишта, указујући да се од стране Министарства као извршног дужника врши намерна опструкција и одуговлачење поступка. Као аргументе у прилог таквом закључку навео је да је, иако за то нису били испуњени законски услови, против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж. бр. … од … 2010. године Министарство поднело ревизију, која је одбачена као недозвољена решењем Основног суда у Лесковцу, Судске јединице у Лебану П. бр. … од … 2010. године, а које је касније потврђено решењем Вишег суда у Лесковцу Гж. бр. … од … 2010. године. Такође је подсетио да је у парничном поступку који је претходио доношењу извршне исправе одлуком Уставног суда Уж. бр. … од … 2010. године усвојена његова уставна жалба, односно утврђено да му је повређено право на суђење у разумном року. Указујући на вишегодишњу немогућност да користи своју имовину, истиче да је неопходно да Министарство одбране без одлагања поступи у складу са правноснажном судском одлуком.

 

Сагласно члану 24. став 1. Закона о Заштитнику грађана, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства одбране актом 17-774/11 од 27. 05. 2011. године. Од Министарства је затражено изјашњење о основаности притужбе, а посебно о наводима притужбе који оспоравају тврдњу Министарства садржану у поднеску упућеном суду, да је дошло до покретања поступка за утврђивање општег интереса и подношење предлога за експропријацију притужиочевих непокретности.

 

Министарство одбране РС, Секретаријат министарства, Дирекција за имовинскоправне послове, Одељење у Нишу доставило је изјашњење актом Пар. Бр. … од 06. 06. 2011. године, којим оспорава основаност притужбе. Указано је да су списи предмета по тужби М. М. достављени Дирекцији за имовинскоправне послове, Одељењу у Нишу дана 27. 05. 2010. године, а да је до тада интересе Министарства заступао Војнограђевински центар Београд. У међувремену је парнични поступак правноснажно окончан доношењем пресуде Апелационог суда у Нишу Гж. бр. … од … 2010. године, након чега је притужилац М. поднео предлог за извршење Основном суду у Лесковцу, Судској јединици у Лебану. На решење о извршењу II 19 И. бр. … од … 2010. године Дирекција за имовинскоправне послове, Одељење у Нишу изјавило је приговор из разлога шо је од стране Војнограђевинског центра у Београду дописом бр. … од … 2010. године тражено да се достави списак предмета ради спровођења поступка за утврђивање јавног интереса, у циљу решавања имовинскоправних односа на заузетим земљиштима у Копненој зони безбедности, на основу одредаба Закона о експропријацији, међу којима се налази и земљиште господина М. Министарство одбране закључује да је притужба неоснована због тога што је „Дирекција за имовинскоправне послове, у складу са Законом о извршном поступку, благовремено изјавила приговор по коме суд још увек није донео одлуку.“ Такође је наведено да „не постоји незаконит рад државног органа, будући да је приговор редовни правни лек у извршном поступку“. Саопштено је и да Дирекција за имовинскоправне послове – Одељење у Нишу нема сазнања да ли је поднет предлог за утврђивање јавног интереса за експропријацију, те да ли је донета одлука по предлогу, „с обзиром да то спада у надлежност конкретних органа у саставу Министарства одбране“. Као доказ за наведену тврдњу понуђен је допис који је прослеђен Дирекцији за имовинскоправне послове на знање од стране Сектора за материјалне ресурсе Управе за инфраструктуру Министарства одбране.

 

Ради потпунијег утврђивања чињеница, Заштитник грађана обратио се Министарству финансија РС, Сектору за имовинскоправне послове, како би прибавио информацију да ли је, према подацима којима тај орган располаже, Влади Републике Србије преко Министарства финансија поднет предлог за утврђивање јавног интереса за експропријацију непокретности притужиоца М., у складу са чланом 20. став 6. Закона о експропријацији („Службени гласник РС“, бр. 53/95 и 20/2009, „Службени лист СРЈ“, бр. 16/2001), те да ли је о предлогу Влада евентуално одлучила?

 

Министарство финансија РС, Сектор за имовинскоправне послове актом бр. … од … 2011. године обавестило је Заштитника грађана да, према подацима којима располаже, Министарство одбране ни непосредно, ни преко Републичког јавног правобранилаштва није поднело предлог за утврђивање јавног интереса за експропријацију непокретности означених у пресуди Општинског суда у Лебану П. бр. … од … 2008. године.

 

Дана 23. 08. 2011. године притужилац је доставио Заштитнику грађана решење Вишег суда у Лесковцу Гж. бр. … од … 2011. године, којим се одбија као неоснована жалба Министарства одбране РС, а потврђује решење о извршењу Основног суда у Лесковцу, Судске јединице у Лебану II 19 И. бр. … од … 2010. године. И поред тога, притужиоцу није омогућено да уђе у посед својих непокретности, а према информацијама из поднеска од 14. 11. 2011. године, Основни суд у Лесковцу, Судска јединица у Лебану не жели да поступи по потврђеном решењу о извршењу и да спроведе принудно извршење, што је закључио на основу разговора са поступајућим извршним судијом.

 


* * *

 

Чланом 3. Устава Републике Србије прописано је да је владавина права основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима. Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.

 

Чланом 58. Устава Републике Србије јамчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Законом се може ограничити начин коришћења имовине. Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено је само у складу са законом.

 

Чланом 136. став 1. и 2. Устава Републике Србије прописано је да је државна управа самостална, везана Уставом и законом, а за свој рад одговорна је Влади. Послове државне управе обављају министарства и други органи државне управе одређени законом.

 

Чланом 3. Закона о основама својинскоправних односа („Службени лист СФРЈ“, бр. 6/80 и 36/90; „Службени лист СРЈ“, бр. 29/96; „Службени гласник РС“, бр. 115/2005) прописано је да власник има право да своју ствар држи, да је користи и да њоме располаже у границама одређеним законом. Свако је дужан да се уздржава од повреде права својине другог лица.

 

Чланом 9. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/2004 и 111/2009) прописано је да су странке дужне да савесно користе права која су им призната овим законом, а чланом 347. став 1. прописано је дејство правноснажне пресуде међу странкама.

 

Чланом 20. став 6. Закона о експропријацији („Службени гласник РС“, бр. 53/95 и 20/2009; „Службени лист СРЈ“, бр. 16/2001) прописано је да се предлог за утврђивање јавног интереса за експропријацију, са законом прописаним подацима и документима, подноси Влади преко министарства надлежног за послове финансија.

 

 

* * *

 

Заштитник грађана је, након спроведеног поступка контроле законитости и правилности рада Министарства одбране РС утврдио пропусте у његовом раду, који су за последицу имали повреду права грађана на мирно уживање својине, као и повреду принципа добре управе.

 

Заштитник грађана није прихватио изјашњење Министарства одбране да је притужба неоснована због тога што је Дирекција за имовинскоправне послове, „у складу са Законом о извршном поступку благовремено поднела приговор“, при чему је „приговор редован правни лек у извршном поступку“. Република Србија, као држава заснована на владавини права, своје обавезе треба да испуњава благовремено и у складу са одлукама којима су те обавезе утврђене. Након што је пресуда Општинског суда у Лебану од 18. 11. 2008. године постала правноснажна, Министарство одбране је било дужно да у року предвиђеном за добровољно извршење поступи у складу са њеним диспозитивом, а не да доводи притужиоца у ситуацију да покреће судски извршни поступак.

 

Заштитник грађана става је да неизвршавање, опструкција, игнорисање или било какво друго понашање органа управе које је формално или суштински несагласно са правноснажном одлуком коју је донео надлежни суд – «лоша управа». Акт лоше управе који за последицу има неостваривање права и/или слободе грађана, истовремено представља и повреду тог права, односно слободе.

 

Такође, Заштитник грађана наглашава да је непримерено поступање органа управе којим се игноришу одлуке другог органа, а посебно одлуке судова. Поставља се питање поруке коју таквим поступањем и/или непоступањем, као у конкретној ситуацији, надлежно министарство шаље грађанима, који управо преко тог органа треба да остваре своја права и обавезе.

 

Након доношења решења о извршењу по предлогу притужиоца, Министарство одбране изјавило је жалбу, коју је погрешно насловило као „приговор“ (с обзиром да у Закону о извршном поступку који се тада примењивао („Службени гласник РС“, бр. 125/2004) приговор не постоји као правно средство против решења о извршењу донетих на основу извршне исправе). У наведеном „приговору“, који носи ознаку Пар. бр. … од … 2010. године, Министарство обавештава суд и извршног повериоца „да је покренут поступак за утврђивање општег интереса и подношење предлога за експропријацију земљишта које је у својини извршног повериоца“. У наставку акта још једном се изричито тврди да је „покренут поступак за утврђивање општег интереса и експропријацију предметног земљишта“, због чега се суду предлаже да „укине решење о извршењу или да обустави извршење“.

 

На основу дописа Министарства финансија од 30. 08. 2011. године утврђено је да су наводи Министарства одбране неистинити, с обзиром да Министарство одбране до тада ни непосредно, ни преко Републичког јавног правобранилаштва није поднело предлог за утврђивање јавног интереса за притужиочеве непокретности. Самим тим, Влада није могла утврдити постојање јавног интереса, а надлежни орган није могао покренути поступак експропријације пред органима јединице локалне самоуправе.

 

У свом изјашњењу Заштитнику грађана од 06. 06. 2011. године Дирекција за имовинскоправне послове указује да „нема сазнања да ли је поднет предлог за утврђивање јавног интереса за експропријацију…с обзиром да то спада у надлежност конкретних органа у саставу Министарства одбране“. Уколико таква сазнања није имала, Дирекција за имовинскоправне послове није требало ни да их износи у својим поднесцима, те да тиме доводи у заблуду извршног повериоца и поступајући суд. Документ на који се Дирекција позива, упућен од стране Сектора за материјалне ресурсе, Управе за инфраструктуру садржи само обавештење о мишљењу Министарства финансија о могућности спровођења поступка за утврђивање јавног интереса, што ни у ком случају не представља предлог којим се, сагласно члану 20. Закона о експропријацији, од Владе тражи утврђивање јавног интереса за експропријацију. Чак и да је такав предлог поднет, од стране Владе прихваћен, а пред јединицом локалне самоуправе покренут поступак експропријације, до наступања правноснажности решења о експропријацији не би постојала правна могућност да корисник експропријације ступи у посед експроприсане непокретности. Како Министарство одбране у судским поступцима не наступа као правно неука странка, већ се претпоставља да познаје важеће прописе, Заштитник грађана налази да су основани наводи притужбе да је коришћење процесних права, уз истицање неистинитих чињеница, било срачунато на одуговлачење поступка и даље ускраћивање притужиочевог права на мирно уживање својине. Додатну тежину повреди права господина М. даје чињеница да је у парници која је претходила доношењу извршне исправе Уставни суд усвојио његову уставну жалбу и утврдио повреду права на суђење у разумном року, те да је десет година без могућности да ужива своју непокретну имовину, без било какве накнаде од стране Републике Србије.

 

На основу члана 20. став 1. Закона о Заштитнику грађана, налазећи да је навођењем неистинитих чињеница у поднеску Пар.бр. … од … 2010. године („приговору извршног дужника“) упућеном Основном суду у Лесковцу, Судској јединици у Лебану притужиоцу причињена штета већих размера, која се састоји у одуговлачењу поступка и даљем онемогућавању коришћења непокретности супротно правноснажној судској одлуци, Заштитник грађана препоручује Министарству одбране покретање поступка за утврђивање одговорности запосленог који је одговоран за сачињавање поднеска.

Заштитник грађана није прихватио изјашњење Дирекције за имовинскоправне послове, Одељења у Нишу даје притужба неоснована због тога штоје Дирекција списе предмета примила од Војнограђевинског центра Београд тек 27. 05. 2010. године. Поступак контроле законитости и правилности рада није покренут према појединим организационимјединицама, већ према Министарству одбране као целини. Како се министарство образује за послове државне управе уједнојили више међусобно повезаних области, у смислу члана 22. Закона о државнојуправи („Службени гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007 и 95/2010), Заштитник грађана се у свом поступку није упуштао у утврђивање која организационајединица у оквиру Министарства одбранеје предузимала одређене радње у парничном и извршном поступку, ограничавајући се на утврђење даје у конкретном случају дошло до повреде права господина М. од стране Министарства као целине.

 

Пропуштање органа управе да се баве суштином ствари већ, уместо тога, исцрпљивање у оправдањима, унутрашњим процедурама, (не)организацији посла, незадовољавајућој комуникацији и другим унутрашњим решеним и нерешеним питањима администрације, карактеристично је обележје „лоше управе“.

 

Заштитник грађана је приликом анализе и вредновања аргумената изнетих у притужби и изјашњењу Министарства одбране ценио чињеницу да су на притужиочевим парцелама подигнути објекти који служе за потребе Војске Србије, ради одбране земље, али налази да је период од десет година, колико заузеће наведених непокретности траје, био сасвим довољан за регулисање међусобних имовинскоправних односа, те да се не може очекивати од притужиоца да настави да унедоглед трпи повреду својих Уставом и законом гарантованих имовинских права.

 

Имајући у виду уочене пропусте у раду Министарства одбране, у циљу њиховог отклањања, на основу члана 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана, Заштитник грађана упућује Министарству одбране препоруку да без одлагања поступи у складу са правноснажном пресудом Општинског суда у Лебану П. бр. … од … 2008. године, и да описане непокретности врати у посед притужиоцу.

 

Потребно је да Министарство одбране у свом будућем раду, када се нађе у улози странке у поступцима пред судовима и другим државним органима, не злоупотребљава право на правни лек и друге процесне институте у циљу одуговлачења поступка, већ да савесно и у складу са начелом економичности поступка користи процесна права предвиђена важећим прописима.

 

Коначно, потребно је да Министарство одбране добровољно испуњава обавезе које су му утврђене правноснажним/коначним одлукама судова и других државних органа, у року предвиђеном за добровољно извршење, чиме грађане неће доводити у ситуацију да покрећу поступке принудног извршења.

 

Министарство одбране ће о поступању по препоруци обавестити Заштитника грађана у року од 60 дана од дана пријема препоруке, уз достављање документације на основу које се са сигурношћу може утврдити да је по препоруци поступљено.

 

 

 

ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА

 

 

Милош Јанковић

 

 

 

Доставити:

– Министарству одбране РС,

– копију притужиоцу.

 

                                                                                 PREUZMITE Odgovor Ministarstva odbrane

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>