«

»

Sep 05

Preporuka Poreskoj upravi i RFZO-u

На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“ бр. 98/06) и чланова 1. став 1. и 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“ бр. 79/05 и 54/07) у поступку контроле законистости и правилности рада Пореске управе и Републичког фонда за здравствено осигурање, по притужби П. Ч., из Новог Сада, Заштитник грађана

 У Т В Р Ђ У Ј Е

 Пореска управа и Републички фонд за здравствено осигурање чине пропуст у раду који узрокује повреду принципа добре управе, тиме што не воде, односно не располажу потпуном и сврсисходном службеном, односно матичном евиденцијом, због чега грађани нису у могућности да код ових државних органа добију информацију о износу појединачно обрачунатих и уплаћених доприноса од стране послодавца на терет запослених.

 Пореска управа и Републички фонд за здравствено осигурање чине пропуст у раду који узрокује повреду принципа добре управе, тиме што, сходно Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање, међусобно не размењују податке о обвезницима доприноса, обвезницима обрачунавања и плаћања доприноса, основицама доприноса, износима задужених и наплаћених доприноса, као и друге службене податке везане за доприносе.

 

На основу утврђених недостатака у раду, Заштитник грађана упућује Пореској управи и Републичком фонду за здравствено осигурање следеће

 П Р Е П О Р У К Е

 1. Пореска управа и Републички фонд за здравствено осигурање ће предузети све потребне мере у погледу вођења и организовања своје службене, односно матичне евиденције сходно закону, како би грађани били у могућности да у конкретном случају, на свој захтев, добију податке о износу појединачно обрачунатих и уплаћених доприноса од стране послодавца на терет запослених, а посебно тако што ће:

 

–          Пореска управа у своју службену евиденцију уносити податке добијене из поднетих појединачних пореских пријава о обрачунатом и плаћеном порезу и доприносима за обавезно социјално осигурање по одбитку на терет примаоца прихода, а поготово оне који се тичу износа доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање који је обрачунат и плаћен на терет запосленог;

 

–          Републички фонд за здравствено осигурање у своју матичну евиденцију уносити потпуне податке о осигураницима наведене у Закону о здравственом осигурању, а поготово оне који се тичу висине уплате доприноса и висине уплаћеног доприноса;

 

–          Републички фонд за здравствено осигурање ће предузети све адекватне мере за доношење подзаконских прописа ради спровођења одредбе члана 123. тачка 1. алинеја 4. Закона о здравственом осигурању у погледу обавезе послодавца да матичној филијали подноси пријаву о уплати доприноса по основу уговорене накнаде и о висини те накнаде.

 

2. Пореска управа и Републички фонд за здравствено осигурање ће, у циљу законитог и потпуног информисања грађана, у свом будућем раду благовремено, ефикасно и сврсисходно спроводити своју законску обавезу међусобне размене података о обвезницима доприноса, обвезницима обрачунавања и плаћања доприноса, основицама доприноса, износима задужених и наплаћених доприноса, као и друге службене податке везане за доприносе, односно по потреби закључити додатне протоколе о размени и достављању службених података.

 

Пореска управа и Републички фонд за здравствено осигурање обавестиће Заштитника грађана, у року од 60 дана од дана пријема ове препоруке, о поступању по њој, уз достављање релевантне документације и других доказа на основу којих се са сигурношћу може утврдити да је по препоруци Заштитника грађана поступљено.

Р а з л о з и:

 

Заштитник грађана примио је 1. децембра 2010. године притужбу П. Ч., из Новог Сада. Увидом у притужбу и сагледавањем приложене документације установљено је да је притужба поднета поводом поступања Пореске управе и Републичког завода за здравствено осигурање по захтеву за добијање података о уплаћеним доприносима за обавезно здравствено осигурање, као и поводом поступања Агенције за приватизацију, као послодавца, у погледу остваривања права на обавезно здравствено осигурање.

Наиме, притужбом се истиче, а из приложене документације произилази да jе притужилац био запослен код Агенције за приватизацију по основу уговора о делу у периоду од 1. јануара 2003. године до 31. марта 2008. године, али да у овом периоду није био пријављен на обавезно здравствено осигурање. Притужилац наводи да се више пута обраћао Републичком заводу за здравствено осигурање и Пореској управи Министарства финансија, захтевима за доставу докумената и информација из којих би се видело да ли су уплаћени доприноси за здравствено осигурање од стране послодавца и у ком износу, али да од ових органа није добио тражене адекватне податке, већ су му давали контрадикторна упутства.

Наиме, Републички завод за здравствено осигурање – Филијала Грачаница у свом допису од 2. марта 2010. године у погледу дела захтева који се односио на доставу информације о уплаћеним доприносима, навела је да је не води евиденцију уплате доприноса за здравствено осигурање и упутила притужиоца да се обрати Пореској управи која врши контролу о обрачунатим и плаћеним доприносима за здравствено осигурање. Пореска управа Министарства финансија је, с друге стране, својим дописом од 22. марта 2010. године упутила притужиоца да се обрати Републичком заводу за здравствено осигурање јер оно врши контролу обрачунавања и плаћања доприноса, као и да Пореска управа нема податак о појединачним уплатама обрачунатих доприноса. Притужилац изричито наводи да је оваквим поступањем органа ускраћено његово право на приступ личним подацима, те да државни органи не размењују међусобно податке који се тичу обрачуна и плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање.

Оцењујући наводе из притужбе као и приложену документацију, те чињеницу да је у конкретном случају реч о примени републичких закона, других прописа и општих аката, односно повреди принципа добре управе, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Пореске управе и Републичког завода за здравствено осигурање, о чему су оба органа обавештени актима дел. број 3960 и 3961 од 25. фебруара 2011. године, у складу са чланом 29. Закона о Заштитнику грађана. Истим актима затражено је изјашњење о свим чињеницама и околностима значајним за доношење става о основаности притужбе.

Актом Републичког завода за здравствено осигурање 02 број 54-509/10-2 од 9. марта 2011. године, који је примљен 21. марта 2011. године, Заштитник грађана је обавештен о околностима конкретног случаја у погледу достављања пријава на здравствено осигурање за подносиоца притужбе, а од стране његовог бившег послодавца. У овом акту орган је констатовао да је Агенција за приватизацију, као послодавац пропустила да благовремено изврши пријаву на здравствено осигурање и у њој наведе правилну шифру осигурања.

Истовремено, дописом је посебно наведено да је Пореска управа орган који је дужан да изда уверење о уплатама доприноса за здравствено осигурање, као и да Републички завод за здравствено осигурање располаже подацима о плаћеним доприносима на нивоу послодавца, али не и појединачно за сваког запосленог. Такође је истакнуто да се одредба члана 119. Закона о здравственом осигурању, у вези података који се уносе у матичну евиденцију, може применити само на случај када је осигураник остварио право на накнаду зараде због привремене спречености за рад на терет средстава здравственог осигурања, када Републички завод, односно матична филијала, врше исплату накнаде зараде и уплату припадајућих пореза и доприноса. Орган је такође навео да су РЗЗО и Пореска управа закључили више протокола о размени службених података у вези доприноса обвезника пољопривредника, предузетника, као и о приходима на које се порез утврђује решењем Пореске управе.

Актом Пореске управе Министарства финансија број 037-00022-3/2010-13 од 18. марта 2011. године, који је примљен 10. маја 2011. године, Заштитник грађана је обавештен о надлежностима Пореске управе у конкретном случају, те законским и подзаконским прописима који регулишу начин утврђивања, плаћања и евидентирања пореза по одбитку. У акту органа је посебно наведено да збирна пореска пријава садржи информацију о обрачунатом и плаћеном порезу по одбитку и доприносима за обавезно социјално осигурање, збирно за све примаоце прихода, те да Пореска управа нема податак о појединачним уплатама обрачунатих доприноса за сваког примаоца прихода појединачно, из разлога што се доприноси директно уплаћују надлежним фондовима за обавезно социјално осигурање према месту пребивалишта осигураника. Такође је истакнуто да се одредба члана 71. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање у вези међусобне размене података Пореске управе и организација обавезног осигурања, односи само на податке о утврђеним и наплаћеним доприносима за осигуранике самосталних делатности и пољопривреднике, односно којима Пореска управа решењем утврђује обавезу пореза и доприноса.

Ради прецизнијег утврђивања свих чињеница и околности потребних за правилну и потпуну оцену основаности притужбе, Заштитник грађана је од оба органа затражио додатна изјашњења. Од Републичког завода за здравствено осигурање посебно је затражено прецизније обавештење о разлозима за рестриктивну примену члана 119. Закона о здравственом осигурању у погледу уношења у матичну евиденцију података о висини уплате доприноса и висини уплаћеног доприноса само у случају када РЗЗО врши исплату накнаде зараде и припадајућих пореза и доприноса. Од Пореске управе затражено је прецизније објашњење због чега Пореска управа не располаже подацима о појединачним уплатама обрачунатих доприноса, с обзиром да је Законом о пореском поступку и пореској администрацији предвиђено да се поред збирне пореске пријаве, Пореској управи једном годишње подноси и појединачна пореска пријава која садржи информације о обрачунатом и плаћеном порезу по одбитку од стране једног пореског плаца за сваког примаоца прихода. Такође је од Пореске управе затражено изјашњење о разлозима за рестриктивну примену члана 71. став 1. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање само за случај када се ради о осигураницима самосталних делатности и пољопривредницима.

У допунском изјашњењу Републичког завода за здравствено осигурање 02 број 54-509/10-3 од 14. јула 2011. године, Заштитник грађана је обавештен да је тачна његова констатација о примени члана 119. Закона о здравственом осигурање, међутим да је „фактичко стање такво какво јесте и да за сада Републички завод нема могућности да заинтересованом лицу пружи податке којима не располаже.“ Такође је наведено да Пореска управа доставља извештаје о обрачунатим и плаћеним доприносима за обавезно здравствено осигурање на зараде/накнаде запослених на основу података из образаца ПП ОД и ПП ОД-1 (почев од 1. јануара 2009. године), те да на основу тога РЗЗО располаже подацима о плаћеним доприносима на нивоу послодавца, али не и појединачно за сваког запосленог, те да више од ових података Републички завод нема и да их не може дати заинтересованом лицу. Наведено је да тачне податке о уплати доприноса по уговорима о делу треба да има наручилац посла, који у складу са законом врши евиденцију извршених плаћања. Овим дописом, Заштитник грађана је посебно обавештен да у погледу примене члана 123. тачка 1. алинеја 4. Закона о здравственом осигурању, кроз подзаконске акте нису обезбеђени механизми за спровођење ове законске одредбе, а да подносилац притужбе није осујећен у остваривању права из здравственог осигурања поступањем Републичког завода за здравствено осигурање, предлажући обустављање поступка пред Заштитником грађана.

У допунском изјашњењу Пореске управе број 037-000223ЗГ/2011-13 од 21. јула 2011. године, Заштитнику грађана су поново предочене надлежности Пореске управе и поновљено да се одредба члана 71. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање у вези међусобне размене података Пореске управе и организација обавезног осигурања, односи само на податке о утврђеним и наплаћеним доприносима за осигуранике самосталних делатности и пољопривреднике, односно којима Пореска управа решењем утврђује обавезу пореза и доприноса. Такође је наведено да је обавеза исплатиоца прихода да Пореској управи доставља пореске пријаве (збирну и појединачну пријаву за порез по одбитку), као и извештај о обрачунатим и уплаћеним порезима и доприносима, те да сходно својим надлежностима, Пореска управа нема обавезу контроле обрачунатих и уплаћених доприноса, осим доприноса које законом утврђује решењем према члану 58. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

Одредбом члана 161. став 1. и 2. Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/2001 и „Сл. гласник РС“, бр. 30/2010) прописано је да органи издају уверења, односно друге исправе (цертификате, потврде и др.) о чињеницама о којима воде службену евиденцију, као и да се уверења и друге исправе о чињеницама о којима се води службена евиденција морају издавати сагласно подацима из службене евиденције. Таква уверења, односно друге исправе имају  значај јавне исправе.

Законом о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС“, бр. 80/2002, 84/2002 – испр., 23/2003 – испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – др. закон, 62/2006 – др. закон, 63/2006 – испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – др. закон и 53/2010) прописано је да пореска управа, поред овлашћења утврђивања пореза, вршења пореске контроле и редовне и принудне наплате пореза, такође развија и одржава јединствени порески информациони систем. У оквиру свог информационог система, Пореска управа уређује и обезбеђује стандарде, дефиниције, класификације и номенклатуре, кодирање података, технику обраде, пренос и исказивање података.

Истовремено, овим законом је предвиђено да порески платац, односно порески посредник, поред подношења збирне пореске пријаве за порез по одбитку једном месечно, подноси и појединачну пореску пријаву за порез по одбитку за сваког пореског обвезника, односно пореског плаца, једном годишње, најкасније до 31. јануара за претходну годину. Појединачна пореска пријава садржи информације о обрачунатом и плаћеном порезу по одбитку од стране једног пореског плаца за сваког примаоца прихода, односно од стране једног пореског посредника за сваког пореског обвезника, односно пореског плаца, који код њега има рачун, а посебно износе обрачунатих и уплаћених доприноса за социјално осигурање.

Одредбом члана 115. Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 107/2005, 109/2005 – испр. и 57/2011) прописано је да се својство осигураног лица у обавезном здравственом осигурању утврђује на основу података који се воде у матичној евиденцији о осигураним лицима и коришћењу права из обавезног здравственог осигурања, коју јединствено за територију Републике устројава и организује Републички Фонд за здравствено осигурање. Одредбом члана 119. овог закона прописано је да се у матичну евиденцију, између осталог, о осигураницима уносе и подаци о висини уплате доприноса и висини уплаћеног доприноса. Идентичну одредбу о садржини матичне евиденције има и Уредба о јединственим методолошким принципима за вођење матичне евиденције („Сл. гласник РС“, бр. 6/2007, 11/2007 – испр., 51/2008, 38/2010 и 54/2010 – др. уредба).

Одредбом члана 123. став 1. тачка 1. алинеја 4. Закона о здравственом осигурању прописано је да  послодавац подноси матичној филијали, односно Републичком заводу пријаву о уплати доприноса по основу уговорене накнаде и о висини те накнаде.

Одредбом члана 70.  Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС“, бр. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009 и 52/2011) предвиђено је да је обвезник плаћања доприноса дужан да о плаћеним доприносима обавештава Пореску управу, сагласно закону који уређује порески поступак и пореску администрацију, као и надлежне организације обавезног социјалног осигурања, сагласно прописима који уређују обавезно социјално осигурање. Истовремено, овим законом је прописано да су Пореска управа и организације обавезног социјалног осигурања дужни да међусобно размењују податке о обвезницима доприноса, обвезницима обрачунавања и плаћања доприноса, основицама доприноса, износима задужених и наплаћених доприноса, као и друге службене податке везане за доприносе.

Сагледавајући наведене прописе и податке до којих се дошло током спроведеног поступка контроле правилности и законитости рада Пореске управе и Републичког завода за здравствено осигурање, односно сада Републичког фонда за здравствено осигурање, оцењено је да ови државни органи, истичући да не поседују податак о висини појединачно уплаћеног доприноса који је пријавио послодавац у конкретном случају, не воде, односно не располажу потпуном службеном и матичном евиденцијом, нити међусобно размењују податке, иако су ове обавезе изричито предвиђене законским прописима.

Имајући у виду да је законом прописана обавеза послодавца да једном месечно доставља збирну пореску пријаву, а једном годишње и појединачну која садржи информације о обрачунатом и плаћеном порезу по одбитку за сваког примаоца прихода, као и да послодавац пријављује фонду за здравствено осигурање пријаву о уплати и висини доприноса, у поступку је остало нејасно, због чега ови државни органи немају податак о висини појединачно уплаћених доприноса, већ само збирно. Насупрот томе, Пореска управа је истакла да такве податке мора да поседује Републички завод за здравствено осигурање, с обзиром да се доприноси по основу уговора о делу, уплаћују директно надлежним фондовима за обавезно социјално осигурање. Међутим, и Републички завод за здравствено осигурање тврди да таквим подацима не располаже, већ да уверења о уплатама доприноса за здравствено осигурање издаје Пореска управа, која уједно врши поступак контроле обрачунавања и плаћања доприноса.

Из оваквог међусобно контрадикторног поступања органа произилази да Пореска управа и Републички фонд за здравствено осигурање, немају сазнања каквим подацима међусобно располажу, нити какве евиденције воде, те која су њихова овлашћења у конкретном случају, истовремено негирајући своју обавезу располагања предметним подацима.

 

У току поступка је такође уочено да оба органа, без адекватног и прихватљивог образложења, рестриктивно тумаче релевантне законске одредбе, тиме ограничавајући своје законске дужности и обавезе и оправдавајући своја поступања односно непоступања у погледу вођења правилне евиденције и међусобне размене података, а на уштрб остваривања и заштите права грађана.

 

Истовремено, наводи Републичког фонда за здравствено осигурање да нису обезбеђени механизми за спровођење законске одредбе која се тиче обавезе послодавца да матичној филијали подноси пријаву о уплати доприноса по основу уговорене накнаде и о висини те накнаде, не могу се сматрати оправадавајућим нити извињавајућим, поготово ако то за последицу има неспровођење закона и отежано остваривање права грађана. У том погледу, Републички фонд за здравствено осигурање је свакако имао могућност иницирања, односно доношења подзаконских прописа, који би омогућили пуну и сврсисходну примену закона у пракси.

 

Овде је важно истаћи да предмет поступка пред Заштитником грађана у конкретном случају није било вршење контроле поступања послодавца од стране државних органа, те да се овај орган није бавио мерама које су евентуално били у обавези да предузму органи према послодавцу уколико послодавац није поступао сходно закону у погледу подношења пријаве на здравствено осигурање, плаћања доприноса за здравствено осигурање и подношења пореских пријава. Предмет овог поступка било је пружање информација, односно издавање уверења о подацима које органи поседују увидом у своје службене и матичне евиденције, поштујући при томе релевантне одредбе закона.

 

Органи јавне власти и јавни службеници увек делују у оквиру и на основу Устава, закона и других прописа и примењују правила и поступке прописане важећим прописима, при чему посебно воде рачуна да одлуке које се тичу права, обавеза или на закону заснованих интереса грађана имају основ у закону и да њихов садржај буде усклађен са законом. Истовремено, органи управе су дужни да у законским роковима ускладе, односно донесу прописе како би се обезбедило спровођење закона у свим његовим сегментима.

 

Органи јавне власти, сходно Закону о општем управном поступку, издају уверења, односно друге исправе о чињеницама о којима воде службену евиденцију, сагласно подацима из службене евиденције. При томе, службене евиденције се морају водити на начин предвиђен законским и подзаконским прописима.

 

Међусобна размена података Пореске управе и Републичког фонда за здравствено осигурање изричито је предвиђена законом, као њихова дужност, при чему није предвиђена ограничена примена ове одредбе. Свако поступање мимо закона и уско тумачење закона и њиме предвиђених обавеза представља кршење принципа добре управе и злоупотребу закона од стране органа управе.

 

Уплаћени порези и доприноси, као јавни приход, морају бити јасно и прецизно евидентирани, а сви потребни подаци доступни државним органима и лицима на која се односе, у складу са законом, у супротном, смањује се углед и поверење грађана у институције и онемогућава ефикасна заштита и остваривање њихових права.

 

Заштитник грађана је оценио да су Пореска управа и Републички фонд за здравствено осигурање прекршили принципе добре управе, с обзиром да, сходно евиденцијама које воде, нису у могућности да притужиоцу доставе податке о појединачно уплаћеним доприносима, а што се оцењује као последица нелогично вођене службене и матичне евиденције, као и одсуства размене података између ова два државна органа.

 

На основу свих утврђених чињеница и околности, Заштитник грађана је утврдио пропуст у правилности и законитости рада Пореске управе и Републичког фонда за здравствено осигурање на штету остваривања права грађана и, сагласно члану 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана, упутио органима управе препоруке ради отклањања уочених недостатака у раду, као и у циљу унапређења рада органа управе и спречавања сличних пропуста у будућности.

 

 

 

ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА

Горан Башић

 

Preuzmite Odgovor RFZO

Preuzmite Odgovor ZG

Preuzmite Odgovor RFZO o postupanju po preporuci

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>