«

»

Sep 05

Preporuka Upravi za gradjanska pitanja i opšte poslove Niš

 

На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије ( „Службени гласник РС“, бр. 98/2006) и члана 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана („Службени гласник РС“, бр. 79/2005 и 54/2007), у поступку утврђивања законитости и правилности рада Управe за грађанска стања и опште послове Града Ниша, покренутом по притужби И. К. из Л…, Заштитник грађана

 

УТВРЂУЈЕ

 

Управа за грађанска стања и опште послове Града Ниша начинила је пропуст у раду, јер није благовремено предузела мере из своје надлежности што за последицу има то да је И. К. добио уверење о држављанству Републике Србије девет месеци након подношења захтева за утврђивање држављанства.

 

Управа за грађанска стања и опште послове Града Ниша начинила је пропуст у раду, јер  није и другим грађанима обезбедила да остваре своја права у ефикасном и економичном поступку додатног уписа чињенице држављанства Републике Србије у матичну књигу рођених, у складу са чланом 31. Закона о матичним књигама, када она због пропуста матичара није уписана приликом основног уписа чињенице рођења, већ их упућује на поступак утврђивања држављанства Републике Србије.  

 

На основу утврђених пропуста у раду, Заштитник грађана упућује Управи за грађанска стања и опште послове Града Ниша

 

 

ПРЕПОРУКУ

 

Управа за грађанска стања и опште послове Града Ниша упутиће писано извињење И. К. због неблаговременог поступања које је за последицу имало то да је притужиоц уверење о држављанству Републике Србије добио девет месеци након подношења захтева за утврђивање држављанства Републике Србије. 

 

Потребно је да Управа за грађанска стања и опште послове Града Ниша у свом будућем раду поступа у складу са начелима добре управе и грађанима обезбеди ефикасан и економичан поступак додатног уписа чињенице држављанства Републике Србије у матичну књигу рођених када она због пропуста матичара није уписана приликом основног уписа чињенице рођења, а у складу са чланом 31. Закона о матичним књигама и према упутству Министарства унутрашњих послова, као надлежног органа за вршење надзора над вођењем евиденције о држављанима Републике Србије.

 

Управа за грађанска стања и опште послове Града Ниша обавестиће Заштитника грађана у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке о предузетим мерама, са доказима о поступању, односно, о разлозима због којих није поступљено по препоруци.

 

 

Р а з л о з и:

 

Заштитнику грађана се обратио И. К., преко пуномоћника, притужбом на рад Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту Министарство) због не доношења решења којим се утврђује држављанство Републике Србије. Према наводима из притужбе и достављеној документацији, захтев за утврђивање држављанства предат је преко надлежне полицијске станице 11. марта 2011. године и с обзиром да Министарство није захтев решило у законом прописаном року, пуномоћник притужиоца је упутио пожурницу 9. јуна 2011. године и притужбу Министарству – Бироу за притужбе и представке грађана 23. августа 2011. године.

 

Заштитник грађана је оценио да су испуњени услови за покретање поступка контроле законитости и правилности рада, о чему је сходно члану 29. став 1. Закона о Заштитнику грађана Министарство обавештено актом бр. 16 – 3088 – 23806/11 од 22. новембра 2011. године. Истим актом затражено је изјашњење у вези с наводима притужбе.

Министарство је у изјашњењу које је достављено 19. децембра 2011. године указало да је  приликом првог уписа чињенице држављанства у матичну књигу рођених И. К. матична служба направила пропуст и поред држављанства СФРЈ није уписала и чињеницу републичког држављанства. Према тада важећим прописима стицањем држављанства савезне државе стицало се и држављанство републике чланице. Како је Министарство навело, И. К. није  могао стећи држављанство друге републике чланице осим Републике Србије, јер су у тренутку рођења притужиоца оба родитеља били држављани Републике Србије и констатована му је чињеница рођења у матичној служби Липљан.  Министарство је обавестило Заштитника грађана да је, сходно својим надлежностима и овлашћењима, упутило допис Управи за грађанска стања и опште послове Града Ниша  да исправи пропуст и у складу са чланом 31. Закона о матичним књигама, у матичну књигу рођених поред држављанства СФРЈ И. К. упише и држављанство Републике Србије.

На захтев Заштитник грађана, Управа за грађанска стања и опште послове Града Ниша (у  даљем тексту Управа) је 16. јануара 2012. године доставила обавештење и документацију на основу којих је утврђено да је поступила по налогу Министарства и  донела решење којим се одобрава допуна податка о чињеници држављанства Републике Србије у матичну књигу рођених за И. К.

 

Иако је након покретања поступка овог органа пропуст отклоњен, о чему је обавештен и пуномоћник притужиоца, Заштитник грађана је наставио поступак контроле ценећи чињеницу да је поступак по захтеву И. К. трајао 9 месеци и да Министарство није обавестило подносиоца захтева, а ни Заштитника грађана, о разлозима трајања поступка и евентуално предузетим мерама због неажурног поступања.

 

Тим поводом Заштитник грађана је 7. марта 2012. године затражио од Министарства додатно изјашњење, које је достављено 4. априла 2012. године и ради извесних појашњења одржан је заједнички састанак 25. априла 2012. године. На основу обавештења и документације које је Министарство доставило овом органу, Заштитник грађана је дошао до сазнања да је један од разлога дужине трајања поступка и да Министарство није одлучивало по захтеву И. К., то што Управа није поступила по налогу и захтеву Министарства.

 

Наиме, како је Министарство утврдило да није потребно спроводити поступак утврђивања држављанства Републике Србије, обратило се надлежној матичној служби у Нишу, у мају и јуну месецу 2011. године, како би се утврдиле чињенице у вези са ранијим издавањем уверења о држављанству Републике Србије притужиоцу, 2008. године, односно, ради  исправке пропуста приликом основног уписа чињенице рођења И. К. Такође, дописом 03/10-1 број: 204-1-3882/2011 од 31. августа 2011. године, Министарство је затражило од Управе да у што краћем року достави обавештење о упису чињенице држављанства И. К.

 

Поводом ових сазнања, а ради утврђивања неспорних чињеница и свих околности  од значаја за одлуку овог органа о евентуалној потреби предузимања мера из своје надлежности, Заштитник грађана је одржао састанак са представницима Управе 4. маја 2012. године.

 

Том приликом,  Заштитник грађана је утврдио да Управа, као и у случају И. К., све грађане који немају уписану чињеницу држављанства Републике Србије у матичну књигу рођених и даље упућује на поступак утврђивања држављанства Републике Србије и да не поступа према налогу  Министарства.

 

Министарство је у складу са својим овлашћењима[1] упутило Управи и допис бр: 03/10 број: 204 – 7932/10-1 од 23. маја 2011. године, у вези са све учесталијим обраћањем грађана, рођених након 29. октобра 1979. године, којима је према тада важећим прописима чињеница држављанства Републике Србије требала бити уписана истовремено са уписом чињенице рођења у матичну књигу рођених, а уписано је само држављанство СФРЈ или је рубрика држављанства непопуњена. Овим дописом, Министарство је обавестило Управу да је потребно да у оваквим ситуацијама када се „очигледно ради о грешци (пропусту) матичара“ и случајевима „где се несумњиво може утврдити  да се ради о лицима којима је требало бити кроз матичну књигу рођених при основном упису, спроведено као републичко – држављанство Републике Србије, а оно није уписано, или је уписано само држављанство СФРЈ, накнадно у рубрици „држављанство детета“ упише држављанство Републике Србије, а у складу са чланом 31. Закона о матичним књигама.“

 

Мада је саговорницима предочено да је одговорност и обавеза  Управе као имаоца јавних овлашћења у вршењу поверених послова, да поступа на начин како је Министарство наложило, а пре свега због интереса и права грађана, представници Управе су изјавили да сматрају да упутство које је Министарство дало у поменутом допису, није прецизно и није релевантно у сваком појединачном случају.

 

Представници Управе су остали при ставу да поступају у складу са законом и позвали су се на мишљење које је Министарство на њихов захтев доставило у вези примене члана 44. Закона о држављанству[2]. Наиме, Министарство је дописом број 03/10-1 број: 204 – 133/09 – Р од 25. фебруара 2009. године, обавестило Управу да се ова одредба Закона „односи на лица која су пореклом стекла држављанство Републике Србије, а та чињеница није евидентирана у складу са прописима који су тада важили“  и да  у том случају „неопходно је да странка поднесе захтев за утврђивање држављанства Републике Србије“.

 

Саговорницима је предочена могућност да Управа у складу са наведеном одредбом закона по службеној дужности упути захтев Министарству за утврђивање држављанства Републике Србије у оним случајевима  када не могу сами да процене да ли се ради или не о пропусту матичара приликом основног уписа чињенице рођења у матичну књигу рођених. Саговорници су одбацили такву могућност са образложењем да имају велики број уписа у матичним књигама (око 1.500.000) и велики број дневних захтева (око 1000), а да имају мали број запослених.

 

Заштитник грађана је приликом утврђивања пропуста у раду Управе имао у виду чињеницу да је у поступку неспорно утврђено да је један од разлога трајања поступка у коме је И. К. добио уверење о држављанству Републике Србије девет месеци након подношења захтева, то што Управа није благовремено, у мају месецу 2011. године, поступила према налогу Министарства. Приликом одлучивања, Заштитник грађана је ценио последице таквог (не)поступања Управе, односно да И. К. у међувремену није могао да извади личну карту и по том основу оствари друга права, и како је наведено у притужби, није могао бити уписан као отац свог детета у матичну књигу рођених.

 

Осим тога, са становишта заштите права грађана, неприхватљив је пасиван став представника Управе. Упућивање грађана на поступак утврђивања држављанства Републике Србије, када је неспорно да због пропуста матичара приликом основног уписа чињенице рођења није евидентирана и чињеница држављанства Републике Србије у матичну књигу рођених, у супротности је са начелима добре управе и права грађана на ефикасан и економичан поступак у складу са чланом 31. Закона о матичним књигама. Како због дужине трајања поступка утврђивања држављанства Републике Србије, тако и због  чињенице да грађани имају обавезу да уз захтев приложе разна уверења и доказе, у складу са законом.

 

Заштитник грађана је поводом свих сазнања, утврђених чињеница и околности у поступку по притужби И. К., упутио препоруку Министарству унутрашњих послова како би се, међу осталим,  отклониле било какве недоумице у вези примене одредбе члана 44. Закона о држављанству и како би матичне службе имале обавезујуће и прецизно упутство о начину раду, када грађанима због пропуста матичара није приликом основног уписа чињенице рођења евидентирана и чињеница држављанства Републике Србије у матичну књигу рођених.

 

Међутим, са становишта права и интереса грађана, правдање (не)поступања Управе формалним разлозима поштовања закона и примене одредбе члана 44. Закона о држављанству, није прихватљиво, посебно имајући у виду да је у поступку утврђено да Управа као ималац јавних овлашћења у вршењу поверених послова државне управе (члан 46. Закона о држављанству Републике Србије), не поштује законску обавезу сарадње и поступања по налогу Министарства, као надзорног органа над вођењем евиденције о држављанима Републике Србије (члан 50. Закона о држављанству Републике Србије).

 

Позитивни прописи и начела добре управе захтевају од органа јавне власти да поступају и предузимају мере у оквиру своје надлежности у законом прописаном року. Стандард добре управе не дозвољава нечињење и пасивност, већ тражи активан, ангажован став органа према обављању послова из свог делокруга и законито вршење тих послова, ради остваривања циља због кога су органу дата јавна овлашћења.

 

Одредбама Закона о општем управном поступку о начелима заштите права грађана и ефикасности, прописано је да су органи дужни да странкама омогуће да што лакше заштите и остваре своја права и правне интересе. Начелом економичности поступка одређено је да се поступак мора водити без одуговлачења и са што мање трошкова за странку и друге учеснике у поступку, али тако да се прибаве сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и за доношење законитог и правилног решења.

 

 

 

Сходно свим претходним наводима, ценећи утврђене чињенице и околности,  сагласно члану 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана, Заштитник грађана упућује препоруку Управи за грађанска стања и опште послове Града Ниша ради отклањања уочених пропуста у раду, у циљу унапређења заштите и остваривања права грађана, унапређења рада органа управе и спречавања сличних пропуста у будућности. J

 

 

ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА

др Горан Башић

 

 

 

Доставити:

– Управи за грађанска стања

 и опште послове Града Ниша

– Министарству унутрашњих послова,

 ради информисања

 

Preuzmite Odgovor Uprave za građanska stanja i opšte poslove Grada Niša



[1]  чл. 47.став 1. тачка 4). Закона о државној управи

[2] Овом одредбом закона је прописано да за лице које је стекло држављанство Републике Србије а није уписано у матичну књигу рођених или у евиденције држављана Републике Србије вођене по досадашњим прописима, министарство надлежно за унутрашње послове утврдиће држављанство тог лица на његов захтев, односно на захтев надлежног органа који води поступак у вези са остваривањем права лица или по службеној дужности и о томе донети решење.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>