Uticaj principa Evropskog upravnog prostora na upravno pravo Srbije ogleda se u utvrđenom pravu na dobru upravu koje je ugrađeno u član 41. Povelje Evropske unije o osnovnim pravima, koja je Lisabonskim sporazumom iz 2009. godine stekla svojstvo pravno obavezujućeg dokumenta. Osnovno pravo građana Evropske unije na “dobru upravu” podrazumeva da svako lice ima pravo na nepristrasan, pošten i blagovremen tretman njegovih, odnosno njenih predmeta u institucijama i telima Unije. To pravo obuhvata: pravo svakog lica da bude saslušano pre nego što se bilo koja pojedinačna mera protiv njega odnosno nje preduzme; pravo svakog lica na uvid u njegov, odnosno njen dosije, poštujući pritom legitimne interese u pogledu poverljivosti profesionalne i poslovne tajne; obavezu administracije da obrazloži svoje odluke. Takođe, ovo pravo podrazumeva i da svako lice ima pravo na naknadu štete koju prouzrokuju institucije Unije, ili njeni službenici u sprovođenju svojih dužnosti, u skladu sa opštim principima koji su zajednički zakonima država članica. Svako lice može da se pismeno obraća institucijama Unije na jednom od ugovornih jezika i njemu se mora odgovoriti na istom jeziku.

Pročitajte više »

Od nastanka savremene pravne države do danas, uprava je kao dinamička pojava koja se stalno menja i razvija, prošla nekoliko faza. Od koncepta „uprave kao vlasti“ koji je polazio od odnosa nadređenosti državnih organa prema građanima, u kojem je građanin posmatran kao podanik koji je dužan da slepo izvršava naređenja vlasti, odnosno uprave, jer će u suprtonom biti sankcionisan ili kažnjen, do preobražaja koncepta javnog prava koji je doveo do shvatanja da se se uprava posmatra kao „servis građana“ i javna služba, a kasnije i regulator društvenih procesa, prošlo je više od 200 godina.

Pročitajte više »